Okreće se on odavno tamo pod zemljom ali Gorova nagrada za mir ga je verovatno dovela do centrifuge.

Dok je spisak laureata Nobelove nagrade za mir "ko je ko" među (belo)svetskim bitangama (čast izuzetno retkim izuzecima) do sada je barem davana barabama čije se ime barem nekako, ma kako to pogrešno bilo, moglo povezati sa rečju "mir". Dakle, nešto su uradili što bi se Norvežanima (komada pet) moglo prodati kao doprinos svetskom miru.

Činjenica da nagrada nije gubila na sjaju iliti prestižu (barem na onome delu sveta koji zovemo Zapadom) i pored toga što je bila dodeljivana tipovima kao što su Kisindžer, Rabin, Arafat, Karter, Perez, Begin, Kofi Anan i sl. verovatno je posledica toga da je povremeno dodeljivana ljudima kao što je Martin Luter King (mada kao što već rekoh retko, zaista retko).

Dodeljivanjem Nobelove nagrade za mir (o tempora, o mores!) Al Goru ista se definitivno pretvorila u cirkus tipa Oskar. Uostalom, najviše što je Al uradio po pitanju globalnog zagrevanja je "dokumentarac" čije već ime smrducka na plagijat ("The Inconveniant Truth" je jako teško u glavi odvojiti od "The Awful truth", naslova TV serije drugog popularnog dokumentariste, one gomile sala ("lump of lard", što reče moj kolega bloger Exo) Majkla Mura).

Film koji je sve samo ne dokumentaran, ako pod dukomentarnim smatramo istinitim (ovaj čak ima reč "istina" u naslovu), je čisti PR iliti politička propaganda, čija stupidnost dostiže vrhunac na samom kraju kad se na ekranu (posle stupidnih saveta kako pojedinac može da smanji emisiju "staklenobaštenskih" gasova) 'ladno pojavi natpis: "U STVARI, MOžETE ČAK SVESTI VAŠU EMISIJU UGLJENIKA NA NULU."

"In fact, you can even reduce your carbon emissions to zero."

!?!?!?!?!?!??!?!?!??!?!?!?!??!?!?!?

Pa kako, jebo te? Da prestanem da dišem?

Neko će reći "pa to je samo film", prenebregavajući činjenice da to pretenduje da bude dokumentarni film i da je to osnovni razlog za dodelu nagrade. Za takve, potpuno apstrahujući ratne zločine u kojima je Al Gor kao potpredsednik SAD okrvavio ruke (Jugoslavija, Irak, Somalia, Kolumbija, Palestina, verovatno sam nešto zaboravio), hajde da vidimo šta je Gor zaista uradio po pitanju globalnog zagrevanja dok je bio odmah do "najmoćnijeg čoveka na planeti".

1. Klintonova administracija je odbacila Kjoto protokol
2. Klintonova administracija je ubrzala eksploataciju federalnog zemljišta nafte i prirodnog gasa radi brzinom koja je bila ista ili prevazilazila eksploataciju u Reganovoj eri.
3. Klintonova administracija je otvorila Nacionalne Rezerve Nafte na Aljasci (to nije pošlo za rukom ni Reganu)
4. Klintonova administracija je bila prva posle Niksonove koja nije primorala automobilsku industriju da popravi racio kilometraža prema litru goriva ("mileage per gallon"). Nasuprot predizbornom obećanju da će taj odnos biti 40 milja po galonu, tokom vladavine Klintona i Al Gora, "ekološki osvešćenog potpredsednika", taj odnos je PAO na 24,7 milja (sa proseka 26 milja postignutog za vreme Regana).

Ova (ne)dela Klinton & Gor administracije su samo u vezi emisije ugljendioksida. Kad bi pričali šire o ekologiji bilo bi toga još.

Zašto ono beše dobio Nobela?

A čiji si ti mali?

Osnovni princip za ocene političara, aktivista, NVO-a i ostalih koji nam (ili to pokušavaju) kroje kapu je čuvena rečenica tzv. Dubokog Grla iz Votergejt afere: "Follow the money".

Gor osim što inkasira milione (DVD i knjiga) na novo pronađenoj oblasti u koju se razume ko krava u latinski ali koja je vrlo "in" (tako da mu je lako da se odrekne pišljive polovine Nobela u korist dobitnika druge polovine nagrade) je po svemu sudeći na platnom spisku nuklearnog lobija. S obzirom da navodno ne reflektuje na život u Beloj Kući može mu se fućkati na naftni.

Globalno zagrevanje

Pre nekoliko meseci se rasplamsala polemika o globalnom zagrevanju između dva dosta poznata novinara, Džordža Monbiota iz Gardijana i Aleksandra Koburna koji mahom piše za Kaunterpanč magazin i web sajt. Obojica su levičari, što pokazuje da odnos prema ovom pitanju nije, što bi čovek pomislio na prvi pogled, ograničen u okvire političke orijentacije (kao konzervativci ne veruju čovekov uticaj na globalno zagrevanje, a liberali veruju). Malo je to ipak komplikovanije. (Da, na Zapadu još uvek nije sramota biti levi, pitanje je, doduše, koliko se može biti levičar i pisati za Gardijan)

Kao i uvek u sličnim polemikama kad se dograbe dve "univerzalne neznalice" (dugo bilo definicija za novinare, ne znam da li još uvek važi u ovo doba "eksperata") jako je teško dokučiti šta je tu (naučna) istina, šta je politički oportunizam (tipa laureata ovogodišnje Nobelove nagrade za mir), a šta je čista glupost.

Polemika je počela člankom Aleksandra Koburna koji je uporedio formiranje tržišta emisije ugljendioksida sa srednjovekovnim trange frange katoličkim indulgencijama i pri tome napisao (što je po svemu sudeći tačno) da ne postoji nijedan EMPIRIJSKI dokaz da čovekov doprinos emisiji "staklenobaštenskih" gasova utiče na evidentno zagrevanje planete. Naučnik koga je citirao u članku se oslonio na proračune srpskog fizičara Milutina Milankovića koji je između 1915 i 1940, detaljno razradio varijable postglacijalnog perioda u kome nam nakrivljenost zemljine ose daje više dužih sunčanih dana između dve ravnodnevnice. U članku je takođe naveo da se koncentracija ugljendioksida u atmosferi povećala za 21% u prošlom veku, međutim da je svega 0,26% rezultat čovekove aktivnosti.

Monbiot je na početku odgovora priznao da nije kvalifikovan ali je odmah dodao da to nije ni Koburn. Zatim je krenuo u diskusiju o tome da naučnik koga Koburn citira nije naučnik (ne odnosi se na Milutinovića) iz jednostavnog razloga što nema radove objavljene u "peer reviewed" naučnim časopisima, dok u IPCC-u (International Panel for Climate Change, UN telo koje je dobilo drugu (ili prvu) polovinu Nobela za mir) sede sve sami lumeni koji svoje radove objavljuju u "peer reviewed" naučnim časopisima. Stalno je ponavljao da ono što oni objavljuju je "rock solid science".

Onda se sve to u varijacijama ponovilo nekoliko puta. (Celu polemiku možete naći ovde)

Posle čitanja te polemike, moram priznati, sam postao mnogo skeptičniji prema teoriji o čovekovom uticaju na globalno zagrevanje. Naime, "snaga" argumenta da je nešto nauka (a radi se o teorijama i hipotezama) samo zato što je aminovano od naučnih autoriteta mi nije jako ubedljiva. Istorija nauke je puna lutanja, stranputica i gluposti. Ono što je "rock solid science" danas je glupost sutra.

(Prvi primer koji mi pada na pamet je kako je Radeford (Nobelovac by the way) 1933. izbacio iz svog kabineta Lea Silarda, idejnog tvorca atomske bombe, kad mu je ovaj opisao lančanu reakciju. Tada je atom smatran za ono što mu ime znači – nedeljiv. Tada je to bilo "rock solid science".)

Činjenica da se Al Gore dohvatio te teorije za samopromociju me čini još skeptičnijim.