Već mesecima mi na "desktopu" stoji beleška "Iran - Tibet" kao podsetnik da treba napisati koju o dvojnim standardima primenjenim lakoćom (i plitkošću) tako svojstvenoj zapadnoj intelektualnoj sceni, medijima i šire kada su ove dve teritorije u pitanju.

Nedavni događaji u Lasi i cela ova frka oko olimpijske baklje su priču o Tibetu, duhovnom vođi i vladi u izbeglištvu učinili vrlo aktuelnom. Priča je, kao što to po pravilu biva, crno-bela i svodi se na zle Kineze i anđeoski miroljubive tibetanske budiste predvođene prosvetljenim Dalaj lamom. Priča ne mari za fakte i/ili istorijske činjenice, a njen početak (kao uvek u sličnim slučajevima) je smešten u istorijski trenutak koji najviše odgovara prodavcima priče. U ovom slučaju kineskom okupacijom Tibeta 1951. ili gušenjem "pobune" 1959.

Dalaj lama vrišti o kulturnom genocidu, a niko da ga pita na šta zapravo misli. Da li možda misli na ukidanje ropstva, feudalizma ili monstruozne teokratije koja je bila u funkciji zaštite nadasve retrogradnog sistema? Da li možda misli na izgradnju bolnica i vodovoda i elektrifikaciju? Jer, fakat, između ostalog i to su posledice kineske okupacije.

Opet ću citirati Hauarda Zina, tzv. radikalnog istoričara: "Ako ne znate istoriju onda ste lak plen mesožderskim političarima. Intelektualci i novinari će im rado obezbediti escajg." Kako se to lepo uklapa u slike hiljada zapadnjaka koji urlaju "free Tibet" bez da se ijednog trenutka zapitaju za čiju su to slobodu spremni da popiju batine od sopstvene policije. Slobodu robovlasnika? Feudalaca? Ko im to garantuje da bi "free" Tibet bio zemlja u kojoj se poštuju ljudska prava više nego u recimo Kini? Dalaj lama? Vlada u izbeglištvu? Hmmm... Ne bih toj klasi verovao (samo) na reč (a čak nema nikakve reči o tome), s obzirom na to kako su vodili tu zemlju pre 1950.

Slika iliti "imidž" budizma (naročito tibetanskog tipa) kao nadasve miroljubive religije svakako spada u sam vrh uspešnosti PR-a, pre svega zahvaljujući Dalaj lami tom duhovnom lideru i "božanstvu na zemlji" (dovoljno prizemnom da bude na platnom spisku CIA). Ceo taj koncept reinkarnacije koji služi samo i isključivo vladajućim kastama (robovlasnici, feudalci i monasi), u kome ako si rođen kao rob "well, bad luck" mora da si bio jako zao u prošlom životu budi dobar i poslušan rob/kmet pa ćeš u sledećem imati više sreće, prolazi nekritički ispod radarskog snopa ljudi kojima su usta puna ljudskih prava.

Da se razumemo, sve prethodno napisano ne znači da se meni pekinški režim dopada, da ga kojim slučajem branim ili da mu ne vidim mane, tešku ruku i da, naravno, očajno stanje ljudskih prava pod istim. Jedini cilj je da ukažem na licemerje u koje mnogi ljudi iz verovatno najboljih namera upadaju, a da toga nisu ni svesni.

Mogu da se kladim da olimpijska baklja 2012. neće imati nikakvih problema zbog, recimo, Dijego Garsija. Ostrva u Indijskom okeanu koje je britanska vlada "etnički očistila" odnosno depopulisala ne bi li isto iznajmila američkoj vojsi. Voleo bih da ne budem u pravu. E, samo o tome se radi, ljudska prava, po mom ubeđenju, se ne mogu posmatrati (niti primenjivati) selektivno.

A zašto je beleška na "desktopu" i naslov "Iran - Tibet"? Razmislite sami. Mrzi me da crtam.

Beleška na margini

Odličan članak o Mitu zvani Tibet i jedan mnogo manje iskren (glede istorije) članak na temu izbegličke vlade o tome da ni sami ne znaju šta hoće.